Preskoči veze navigacije
Корисне информације
Царинска тарифа
Царинска вредност робе
Порекло робе
Квоте
Овлашћени извозник
Управни поступак
Мере за заштиту права интелектуалне својине
Транспорт
Царинска лабораторија
Царинске повластице
Накнаде за услуге царинског органа
Казнене одредбе
Прелазни режим и мере
Банкарске гаранције
Поједностављене процедуре
Слободне зоне
ТАРИС - интегрисана тарифа
Царински поступци
Стављање робе у слободан промет
Транзит
Царинско складиштење
Активно оплемењивање
Прерада под царинском контролом
Привремени увоз
Пасивно оплемењивање
Извоз робе
Привремени извоз
Пројекти Европске уније

СПОРАЗУМИ О СЛОБОДНОЈ ТРГОВИНИ

 

Споразуми о слободној трговини су међународни билатерални и мултилатерални уговори који стварају услове за повољнији режим трговине између страна уговорница. Роба која се креће кроз различите облике међународних трговинских односа може, уколико стекне преференцијално порекло, бити конкурентнија а тиме и приступачнија корисницима на домаћем тржишту. Тиме се остварује већи обим размене добара између тржишта повезаних оваквим уговорима, али и либерализација саме трговине и повећање инвестиција у тржишно повољнијим условима привређивања.

 

Република Србија је до сада закључила више међународних споразума о слободној трговини чиме је подстакла ширење и развој постојећих трговинских односа уговорница, али истовремено и створила предуслове за ширење зоне слободне трговине кроз систем дијагоналне кумулације порекла робе.

 

Дијагонална кумулација

Дијагонална кумулација је могућност да се, у поступку настанка робе са пореклом, користе материјали и производи пореклом из земаља/територија са којима је могућа кумулација порекла (земље/територије ''партнери'').

 

Институт дијагоналне кумулације порекла садрже: Споразум ЦЕФТА 2006, Прелазни трговински споразум са ЕУ, Споразум са Турском и Споразум са државама ЕФТА. Сабирање порекла робе и/или задржавање порекла ''партнера'' оствариво је у кретању производа кроз кумулативну зону формирану око Европске заједнице кроз Процес стабилизације и придруживања (САП зона), као и у оквирима Споразума ЦЕФТА-ЕФТА, сагласно издатим обавештењима о примени кумулације, која можете преузети овде

 

 САП кумулација-матрица

       

 ЦЕФТА-ЕФТА кумулација-матрица 

Кумулација у Србији

У оквиру ЦЕФТА региона дозвољена је кумулација порекла са материјалима и производима преференцијалног порекла свих земаља/територија уговорница. Код преференцијалног извоза у следеће ЦЕФТА земље: Хрватску, Босну и Херцеговину, Македонију, Црну Гору и Албанију дозвољена је и кумулација са материјалима и производима пореклом из Европске заједнице, и обрнуто. Споразумом између Србије и Турске омогућена је кумулација порекла са материјалима и производима пореклом из Европске заједнице, Македоније (ЦЕФТА), Црне Горе (ЦЕФТА), Албаније (ЦЕФТА) и Босне и Херцеговине (ЦЕФТА), док је у преференцијалним трговинским односима Србије и Хрватске  договорена употреба материјала турског преференцијалног порекла. Швајцарска са Лихтенштајном, Норвешка и Исланд примењују кумулацију порекла робе са Србијом, Македонијом, Албанијом и Хрватском, у оквирима Споразума ЕФТА и ЦЕФТА, при чему у овој мрежи споразума и даље није могућа кумулације са Европском заједницом и  Турском.

У преференцијалним трговинским односима Србије и Руске федерације, Републике Белорусије и Републике Казахстан, могућа је само кумулација (сабирање) порекла у оквиру и између земаља Царинске уније и Србије.

 

 

 Забрана повраћаја или ослобођења

Институт забрана повраћаја или ослобођења прописан је у Споразуму ЦЕФТА, Прелазном трговинском споразуму са ЕУ,  Споразуму са Турском и Споразуму са државама ЕФТА.  Сврха примене је онемогућавање економске исплативости употребе материјала без порекла у производњи робе за преференцијални извоз. Материјали без порекла употребљени за израду производа са пореклом код извоза у ЦЕФТА земље, Европску заједницу, Турску и државе ЕФТА морају бити предмет наплате царине и дажбина једнаког учинка. Када су ови материјали увезени у поступку који значи ослобођење и потпуно или делимично неплаћање увозних дажбина (поступак активног оплемењивања у систему одлагања), царински дуг настаје у тренутку прихватања извозне декларације, док се његова висина обрачунава према елементима важећим на дан стављања таквих материјала у поступак активног оплемењивања. Начин обрачуна царинског дуга можете преузети са ове странице.


 

ПРИМЕНА ВАЖЕЋИХ СПОРАЗУМА

 

У деловима споразума о слободној трговини за чију је имплементацију надлежна Управа царина Србије, издата су објашњења ради правилне и једнообразне примене. Објашњења су издата за следеће:

 

Споразуме о слободној трговини

Прелазни споразум о трговини са ЕУ; Споразум о слободној трговини у централној Европи - ЦЕФТА 2006; Споразум о слободној трговини са Републиком Белорусијом; Споразум о слободној трговини са Републиком Турском, Споразум о слободној трговини са државама ЕФТА; Споразум о слободној трговини са Казахстаном; Споразум о слободној трговини који се примењује са Руском Федерацијом

Остало

Поступак издавања уверења о директној пошиљци;

Поступак спровођења обезбеђења плаћања царинског дуга који може настати код преференцијалног увоза робе;

Начин обрачуна царинског дуга кроз извозну декларацију по основу забране повраћаја или ослобођења (члан 15. Протокола о пореклу).

 

 Уверење о директној пошиљци

 Обезбеђење плаћања код преференцијалног увоза 

 Забрана повраћаја или ослобођења    

 

 

                         Контакт: Одељење за порекло робе Управе царина Србије

                                             тел:(+ 38111) 267-1773, 260-6073

                                                          

 

 

Cefta Trade Portal

 

Сва права задржана 2009 © Република Србија - Министарство финансија - Управа Царина