ПРИВРЕМЕНИ УВОЗ

НАПЛАТА КОМПЕНЗАТОРНЕ КАМАТЕ

 Одредбама члана 285. став 5. Уредбе о царински дозвољеном поступању с робом  („Сл.гласник РС“, бр.93/2011) прописани су случајеви у којима се компензаторна камата неће наплатити, те је тачком 8. наведеног члана прописано да се компензаторна камата неће наплаћивати када је настао царински дуг и за тај дуг је било положено обезбеђење.
       У вези са цитираном одредбом у  пракси царинарница поставило се као спорно питање  обавезе наплате компензаторне камате у случају када се над робом која је била у поступку активног оплемењивања  и привременог увоза спроводи поступак стављања у слободан промет, а наведени поступци су били одобрени са положеним обезбеђењем у виду банкарске гаранције за плаћање могућег царинског дуга.
      Ради правилног и једнообразног поступања обавештавамо вас о следећем:
      При одлучивању о обавези наплате компензаторне камате надлежни царински орган мора узети у обзир да ли је висина положене банкарске гаранције у поступку активног оплемењивања и привременог увоза покривала износ царинског дуга насталог у поступку стављања робе у слободан промет и уколико висина положене банкарске гаранције не би била довољна за наплату царинског дуга насталог у поступку стављања робе у слободан промет,  компензаторну камату је потребно наплатити.  

Акт Управе царина број 148-03-030-03-39/2011 од 20.10.2011. године                                                               

Привремени увоз као царински дозвољени поступак се потпуно одвојено регулише од активног оплемењивања и треба га разликовати тако што се ради о царински одобреном поступку у оквиру кога се страна роба користи у земљи уз обавезу поновног извоза у неизмењеном стању, осим због уобичајеног смањења вредности због њене употребе.

На робу која се привремено увози не плаћа се царина или се плаћа по сниженој стопи и на њу се не примењују мере комерцијалне политике (спољнотрговинска ограничења), осим ако посебним прописима није другачије регулисано.

Као и код осталих посебних поступака, привремени увоз се може обавити само на основу поднетог захтева и добијеног одобрења од стране царинског органа, с тим што се привремени увоз може одобрити само ако је могуће утврдити истоветност увезене робе.

Царински закон не прописује рок за привремени увоз, већ оставља царинском органу да у одобрењу сам утврди овај рок, полазећи од уговорених услова и испуњавања сврхе привременог увоза.

Царинским законом је прописано, да се увозне дажбине плаћају у висини од 3% од износа увозних дажбина које би се платиле да је роба стављена у слободан промет, и то од дана прихватања декларације за привремени увоз за сваки месец докле тај привремени увоз траје.

Ако се привремено увезена роба стави у слободан промет, а плаћен је укупан износ увозних дажбина сматраће се да је измирен царински дуг, а у случају да није наплаћен укупан износ, царински орган наплаћује разлику до укупног износа.

Као и код активног оплемењивања, Царински закон прописује, да ако привремено увезена роба стави у слободан промет, носилац одобрења је дужан да плати компезаторну камату на износ утврђен царинског дуга и то од момента прихватања декларације за привремени увоз до стављања робе у слободан промет.